„Banatsko sonce“, emisija na makedonskom jeziku je 12. juna 2006. godine počela redovno da se emituje na TV Pančevo, proslavila je godinu dana svog postojanja. Skromno, svečanom emisijom u kojoj su gostovali glavni odgovorni urednik TV Pančevo Nevena Simendić i predsednik Nacionalnog saveta makedonske zajednice u Srbiji Jovan Radeski.

Godinu dana je period kada već mogu da se vide postignuti rezultati. To je period dovoljan za sumiranje rezultata i pravljenje planova za dalji uspešniji rad. Sve to ne može da se ostvari ako se ne čuje šta misle ljudi, koje su njihove zamerke i kritike ili pohvale. Sa tim ciljem je novinarka „Banatskog sunca“ posetila Kačarevo. Ovo naseljeno mesto je prošle godine bilo najčešće posećivano. Prvi portreti koji su ušli u emisiju su napravljeni ovde. Prednost je možda bila predusretljivost podružnice koja radi ovde i pomoć koju je nesebično pružala redakciji „Banatskog sunca“. Ne mogu da se ne spomenu i dobrodušni građani koji su izašli u susret novinarima.

Opšti utisak anketiranih u Kačarevu je to da imaju slab signal pa nemaju kvalitetan prijem pa ne mogu uvek da gledaju ne samo emisiju nego i uopšte sve što se emituje na TV Pančevo. Ukusi su im različiti i skoro svi su zadovoljni. Važno im je što imaju gde da čuju maternji jezik i da budu informisani na njemu.

Lazareska Liljana

Povodom 24. maja, dana svetog Ćirila i Metodija udruženje iz Novog Sada koje nosi njihovo ime organizovalo je manifestaciju „Dani makedonske kulture u Novom Sadu“. Program manifestacije je uključivao izložbu, pesničko veče i tradicionalno „Makedonsko veče“ na kojem su bili pozvani i prisustvovali ambasador R. Makedonije u R. Srbiji, Viktor Dimovski, predstavnici NS,udruženja „Vardar“ u Pančevu i podružnica od kojih se sastoji udruženje „Vardar“ i mnogi drugi ugledni gosti. Među gostima bili su prisutni i članovi podružnice iz Kačareva.

U poznatom restoranu „MB pivara“ u Novom Sadu domaćini su dočekali goste u prekrasnom ambijentu između ostalog i bogatim kulturno-umetničkim programom. Atanas Krsteski je zvucima gajdi i poznate makedonske pesme najavio otvaranje svečanosti.

Prisutne goste je pozdravila presednica udru ženja Vaska Čergoska koja se yahvalila na velikom odyivu i pželela gostima prijatne trenutke.U muzičkom programu glavnu ulogu je imao poznati duet Selimova-Želčeski, a učestvovali su i obogatili program i Atanas Krsteski iz Kačareva sa svojom gajdom Kaliopi, mladi igrači i drugi, a u pauzama ja mogla da se čuje i muzika Tošeta Proeskog.

Glavni cilj ovakvih okupljanja je pre svega druženje, negovanje maternjeg jezika, širenje poznanstava i prijateljstava. Ovde nisu bili prisutni samo Makedonci. Ovaj susret ne bi bio uspešan da nisu bili predstavnici Srba i drugih nacionalnosti. Ovog puta povod za druženje je bio dan slovenskih prosvetitelja, braće Ćirila i Metodija.

U budućnosti bi trebalo da se češće organizuju ovakve manifestacije, ne mora da bude razloga, ne samo zbog predstavljanja makedonske kulture na najbolji način, već i zbog nezaboravnih susreta.

Makedonci iz Srbije su imali još jednu mogućnost da se sretnu sa predstavnicima iz Makedonije koji su bili pozvani na manifestaciju „Majski dani knjige u Pančevu“ koja se održala od 22. do 26. maja. Čast da otvore petodnevnu manifestaciju i da se prvi predstave publici su imali: pisac Violeta Zlateva-Tončeva i pesnici Vanja Izova-Veleva i Goce Dimovski, svi su članovi DPM-a. Prvi put su učestvovali na „Majskim danima knjige u Pančevu“. Napravljen je još jedan kulturni most preko kojeg će se zbližiti naši narodi, a običaji i duhovne vrednosti će učiniti ovaj most boljim.

Ovakvi susreti su posebno bitni za DPM, kako za uspostavljanje kontakata i dalju saradnju, tako i za predstavljanje, prevođenje i upoznavanje literarnih dela sa širim auditorijumom.

Za Makedonce koji žive u Srbiji ovi susreti predstavljaju mogućnost da se sretnu sa svojim sunarodnicima, da čuju novosti i da se upoznaju sa piscima, pesnicima i njihovim delima, sa delom kulture koja je i njihova.

Ova kulturna manifestacija treba da posluži kao primer, treba da se što češće organizuju ovakvi susreti zato što je to karika koja spaja kulture, različitosti i narode. Narod koji nema tradiciju i ne neguje kulturu je kao čovek bez glave.

Lazareska Liljana

Pred prepunom salom u Domu vojske, 15. aprila „Tanec“ se po treći put predstavio pančevačkoj publici svojim širokim repertoarom. Ansambl narodnih igara i pesama Makedonije, „Tanec“ je jedinstven, profesionalan, folklorni ansambl u R. Makedoniji koji od svog osnivanja 1949. godine do danas uspešno i na visokom nivou ostvaruje osnovni cilj, a to je da sakuplja, neguje i da preko odgovarajućeg scenskog izraza prezentuje bogati makedonski folklor.

Pred početak koncerta održan je i radni sastanak lokalnih KUD-a gde su mogla da se razmene mišljenja i naprave dogovori za dalju saradnju i pomoć lokalnim društvima od „Taneca“. Rukovodioci i vrhunski umetnici „Taneca“ mogu da pomognu u onome što znači postavljanje koreografskih postavki, mogu da daju savete, da omoguće rukovodiocima KUD-a da odu u Makedoniju, posebno u „Tanec“, da bi mogli da dobiju više informacija i da rade uspešnije svoj posao.

„Tanec“ ima dugogodišnju saradnju sa ansamblom „Kolo“, zato svake godine dolazi u Srbiju ili „Kolo“ gostuje u Makedoniju. Održali su zajedničke koncerte u Novom Sadu, Požarevcu, Beogradu u Domu Sindikata, a u Pančevu koncert je održao samo „Tanec“. Turneja završava kada „Kolo“ ide u Ohrid na Balkanski festivala gde će da nastupi i gde će se predstaviti sa nekoliko koncerata makedonskoj publici.

Koncert su započeli sa dva izvorna Mijačka kola iz Zapadne Makedonije, sa „Mariovskom tresenicom“ su nam predstavili Mariovski region. „Kopačija“ je koreografska obrada koja je inspirisana folklorom istoimenog Kičevskog regiona. Preko „Angelino mome“, ženskoh kola „Svekrvino“ i muških kola „Četvorka“ i „Malesija“ koja su obeležje ovog regiona su nas upoznali sa osnovnim etnološkim karakteristikama ovog kraja. A muško kolo „Osogovka“ predstavlja splet više muških igara iz Istočne Makedonije, tačnije iz Osogova.

Preneli su nas i u Jugozapadnu Makedoniju, tačnije u Prespanski region, predstavili su nam lepotu i gracioznost igračke tradicije Prespe, a na kraju je „Tanec“ izveo koreografsku postavku „Pirinsko cveće“ koja svuda prouzrokuje oduševljenje i ovacije.

U plejadi ritmova i improvizacija se prepliću izvorni i savremeni tretman folklora. Virtuoznost i inventivnost svirača se uklapaju savremeno u celosnu predstavu vrhunskog kvaliteta „Taneca“.

Koncert nam je ispunio sva čula lepotama makedonskog folklora, ta riznica duhovnih bogatstava koja je poznata svuda u svetu nas je prenela u Makedoniju, igrama i pesmama nas je prošetala niz lepote naše bogate tradicije koja se vekovima unazad pažljivo gradila i prenosila sa pokoljenja na pokoljenje.

„Tanec“ ne pripada samo Makedoniji, on pripada celom svetu.

Udruženje građana makedonske nacionalne manjine u Južnobanatskom okrugu „Vardar“ je 24. marta održalo godišnju izbornu skupštinu. Skupština udruženja „Vardar“ otkako je usvojila izveštaje o finansijskom radu za prošlu godinu prihvatila je predloge šest podružnica za buduće građenje i jačanje udruženja. U narednim danima radiće se na formiranju podružnica u Glogonju, Beloj Crkvu i Kovinu.

Postignuta je saglasnost da aktivnosti udruženja „Vardar“ budu usmerene ka ostvarivanju manjinskih prava Makedonaca u Južnobanatskom regionu. Udruženje će se založiti da se u celosti sprovede pravo na službenu upotrebu makedonskog jezika u opštinama Pančevo i Plandište kao i u selu Gudurica. Udruženje je podržalo sve dostignute medijske forme na makedonskom jeziku kao i inicijativu da se od školske 2007/2008. godine uvede makedonski jezik sa elementima nacionalne kulture u nastavni plan u mestima sa najvećom koncentracijom pripadnika makedonske zajednice. Prihvaćene su i male izmene i dopune statuta. Udruženje ima i svoj pečat i grb koji sada imaju malo drugačiji izgled.

Lazareska Liljana

Žitelji Kačareva su prve prolećne dane obeležili jednom lepom ekološkom akcijom kojom su se potrudili da reše jedan dugogodišnji problem i da svoju životnu sredinu naprave lepšom i zdravijom.

Nekoliko vikenda u martu mesecu su posvetili pošumljavanju okoline u Kačarevu. Prave zeleni prsten oko sela. Selo je ogoljeno, pa se trude da ga zaštite od vetrova koji ovde često duvaju i da imaju čist vazduh. Imaju još jedan veliki problem koji hoće da reše pošumljavanjem. Budući da nemaju drveća oko sela, sve ptice su se naselile u park koji se nalazi u centru sela, oni misle da će pošumljavanjem da promene njihovo stanište.

Ideja o pošumljavanju je višegodišnja. Njena realizacija je počela od prošle godine kada su pošumljeni određeni delovi oko Kačareva. Na ovom mestu imaju želju da naprave mesto za izlet gde će moći da izađu u prirodu i oni koji nemaju gde da odu za praznike. Pošumljavanje je u neposrednoj okolini sela pa ljudi mogu peške da dođu do njega.

Samo za jedan dan zasađeno je oko1000 sadnica mladog bagrema i oko 450 sadnica bora. Potrudili su se da poprave i izgled centra sela. Posadili su mlade sadnice i u centru, podmlađuju i park. Osim što se brinu o okolini Kačareva oni se brinu i o ljudima. Budući da voda u Kačarevu nije mnogo kvalitetna za piće, našli su rešenje i za to. Napravili su stanicu za zdravu vodu gde ljudi mogu da uzimaju ispravnu vodu.

Ovu akciju vodi mesna zajednica iz Kačareva gde su se priključila sva udruženja koja postoje u Kačarevu, kao što su makedonsko udruženje „Vardar“, udruženje golubara, ribara, lovaca i OŠ „Žarko Zrenjanin“ i sami građani.

Tako su pokazali istinski primer brige za zdravu životnu sredinu.