|
udruženje građana makedonske nacionalne manjine |
|
VARDAR |
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
 |
Podružnica u Kačarevu koja pripada udruženju „Vardar“ je 9. decembra u Domu omladine organizovala „Sedeljku“ napravljenu kao običaj, onako kao što se radilo nekad u dugim zimskim noćima. Podsetili su nas na vreme koje mnogi od nas čuvaju kao dragu uspomenu. To je godišnje okupljanje koje se organizuje na kraju godine. Na izložbi fotografija postavljenoj u Domu omladine je moglo da se vidi kako je radila podružnica cele godine. Bila je napravljena još jedna izložba ručnih radova,izrađenih vrednim rukama Makedonki iz podružnice, gde su mogli da se vide ručni radovi skoro svih zanata. Isto tako je moglo da se vidi kako se prede vuna, kako se od nje pletu čarape, kako se veze, šije, kruni kukuruz. Mogli smo da se vratimo nazad i da se podsetimo kako se nekad radilo, kako se pomagalo jedni drugima sakupljajući se u jednu kuću. A mlade generacije su mogle da vide kako su njihove dede i babe ziveli a, sve sto se desavalo osvetljavale su petrolej lampe. Pored svega toga perkrasna muzika je zabavljala goste i domaćine. Dominirali su zvuci gajdi, a kasnije su se pridružili i drugi instrumenti karakteristični za ovakva okupljanja. Cilj je druženje,negovanje makedonskog jezika i makedonskih običaja, predstavljanje makedonske kuhinje i da se vidi kako su radno duge zimske noći provodili naši stari, a znali su da se vesele i to ne samo po selima nego i po gradovima. Na ovakvim sedeljkama su se naše devojke i momci upoznavali i zaljubljivali, a kasnije i stupali u brak. Moglo je da se vidi kako su se momci udvarali devojkama i ženama koje su radile. Cilj je da se neguje makedonska etno muzika. Bili su prisutni i drugi narodi i narodnosti koji su zajedno sa Makedoncima mogli da uživaju u ovoj prekrasnoj večeri i da bolje upoznaju svoje susede. |
|
|
Udruženje makedonske zajednice Južnobanatskog okruga „Vardar“, je održalo četvrto „Makedonsko veče“. 10. novembra u hotelu „Tamiš“ u Pančevu se orila makedonska pesma i igralo se makedonsko kolo. Mnogobrojne goste je pored muzičke grupe udruženja zabavljao i veselio poznati duet Selimova-Želčevski. Dok zvuk gajdi razgaljuje dušu, poznata lica prijatelja popunjavaju prazninu nedostatka rodbine i prijatelja koji su daleko. Kao reka su tekle uspomene iz rodnog kraja propraćene zvucima pesama „Srede Skopje Vardar teče“, „Makedonsko devojče“, „Zajdi,zajdi jasno sonce“ i drugih. Predsednik udruženja ,Stojan Pandilovski je održao pozdravni govor gde nas je između ostalog podsetio da se „Makedonsko veče“ održava od 2003. godine u Pančevu i da se ove godine proslava poklapa sa proslavom 60. godina od doseljavanja Makedonaca na ove prostore. To su lepi trenuci za druženje i pokušaj da sačuvamo od zaborava naše korene, kulturnu tradiciju i kulturno nasledstvo. Prisutni su bili pozdravljeni i od makedonske ambasade u Beogradu, od srpsko-makedonskog društva „Šar planina“ iz Beograda, od podpredsednika M.N.S., od Živka Stojanovskog i od drugih poznatih ličnosti. Organizovana je i tombola sa velikim brojem nagrada. Veče se završilo porukom „Da se ponovo vidimo i okupimo sledeće godine“. |
PROSLAVLJEN JE JUBILEJ Šezdeset godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu, Južni Banat obeleženo je u Mesnim zajednicama gde se doselilo najviše Makedonaca. Nacionalni Savet makedonske zajednice u Srbiji 15. oktobra organizovao je centralnu proslavu. KAČAREVO Žitelji Kačareva, su 4.oktobra, prvi započeli proslavu 60 godina od naseljavanja Makedonaca u Vojvodinu. Borci NOB-a i predstavnici mesne zajednice su položili vence na spomenike narodnih heroja Svetozara Kačara i Žarka Zrenjanina. Savet Mesne zajednice je održao svečani sastanak, gde su prisustvovali predstavnici opštinskih uprava i mesnih odbora političkih stranaka, boraca, predstavnici svih saveta mesnih zajednica. Sastanak se završio svečanim ručkom na kom su prisustvovali mnogi značajni gosti, među ostalima i Milan Babić, predsednik SO Pančevo. Učenici OŠ „Žarko Zrenjanin“ iz Kačareva su isto tako bili uključeni u proslavu. Između ostalog oni su organizovali i mali karneval na ulicama u ovom mestu. Njihovi crteži su isto tako bili izloženi ispred zgrade Mesne zajednice. Bila je otvorena izložba fotografija „Kačarevo nekada i sada“. Proslava je završena prikazivanjem video-prezentacije razvoja Kačareva od doseljavanja do danas. Na kraju su mnogobrojni gosti mogli da uživaju u pesmi i igri svih nacionalnosti koji žive ovde, izvedeni od KUD „Veljko Vlahovic“. Druženje je produženo na koktelu. GLOGONJ U Glogonju, 7. oktobra, ovaj jubilej obeležan je u Domu kulture priredbom. Program je dvojezicno najavljivan. Dejan Živkovic, predsednik Saveta Mesne zajednice prigodnim govorom je otvorio proslavu ,gde je izveden splet narodnih igara, David Maksimovic je na harmonici svirao makedonske pesme, recitovane su i pevane pesme. Domacin ove proslave bila je predstavnik podružnice i direktor Doma kulture Maja Georgievska. JABUKA Jabuka je imala tu cast da dva puta proslavlja jubilej. U organizaciji Saveta Mesne zajednice i uz pomoć udruženja „Vardar“, podružnica Jabuka. U sportskoj hali, 14. oktobra, pred mnogobrojnom publikom i mnogim gostima nastupili su KUD „Veljko Vlahović“ iz Kačareva, „Vasil Hadžimanov“ iz Jabuke i domaći etno sastav „Tradicija“. Vesela publika uživala je u zvucima rodnog kraja. CENTRALNA PROSLAVA Centralna proslava povodom 60 godina od kolonizacije naselja na podrucje Južnog Banata je proslavljena u Jabuci i u Pančevu 15. oktobra. Prisustvovali su i Boris Tadić i Branko Crvenkovski, predsednici Srbije i Makedonije. Poseta Jabuci, gde se pre šest decenija doselila 561 porodica sa oko 3.500 članova, je prošla u prijateljskoj atmosferi. Tadiću i Crvenkovskom su u OŠ „Goce Delčev“ svečano date članske karte kao počasnim članovima udruženja „Vardar“. mesna zajednica i posle kratkog razgovora sa predstavnicima lokalne vlasti, i predstavnicima udruženja Makedonaca, važni gosti su svečano otvorili sedište Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Pančevu, koje se nalazi na šestom spratu zgrade SO Pančevo. Na svečanoj akademiji u Centru za kulturu u Pančevu sa prigodnim govorima su uzeli učešce pored dva predsednika, Crvenkovskog i Tadića i gradonačelnik Pančeva Srđan Miković i predsednik NSMNM Jovan Radeski. Svečanu akademiju je vodio Zafir Hadžimanov, dvojezično. Svečana akademija je završena izvodenjem makedonskih pesama etno grupe „Sintezis“. Na platou ispred zgrade SO Pancevo, etno sastav „Sintezis“ je održao koncert ispred mnogobrojne publike, koja je uživala u prekrasnim pesmama koje su izveli dobri majstori na starim instrumentima. IZLOŽBA Povodom 60 godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu, u foajeu Centra za kulturu 13. oktobra je otvorena izložba slika Mileta Spirovskog i Ivana Velickovskog iz Jabuke. Izložbu je svecano otvorio ambasador R. Makedonije u R. Srbiji g-din Viktor Dimovski i gradonacelnik Panceva Srdan Mikovic. Orkestar muzicke škole „Jovan Bandur“ je obogatio ovaj dogadaj. PREDAVANJE Isto tako 13.oktobra u velikoj sali SO Pancevo u okviru proslave 60 godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu je održano predavanje na temu „60 godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu, Južni Banat“ koje je održao prof. Dr. Simo Mladenovski, naucni saradnik i redovan profesor na Institutu za nacionalnu istoriju u Skoplju. Simo Mladenovski je održao slicno predavanje i u Plandištu. |
|
60 GODINA OD DOSELJENJA MAKEDONACA U VOJVODINU I JUŽNI BANAT |
|
Program proslave: |
|
 |
|
Svecano i veselo bilo je i u Jabuci, gde se prvi put proslavljao dan samostalnosti i nezavisnosti Makedonije- osmi septembar. Proslava petnaestog rodendana organizovali su clanovi podružnice „Vardar“ iz Jabuke. Na proslavu su pozvani mnogi prijatelji i dragi gosti koji su docekani kako dolikuje. Bili su prisutni ambasador Makedonije Viktor Dimovski sa suprugom i rukovodstvo Nacionalnog Saveta i gosti svih nacionalnosti koji tu žive. Ambasador je održao pozdravni govor gde je pohvalio Makedonce iz Jabuke za njihovu ideju da pripreme proslavu u Jabuci. Dalje u govoru je rekao: „Produžite da radite na sacuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta i budite lojalni gradani države u kojoj živite. Nalazi se jedna tacka na Zemlji koja se zove Republika Makedonija, koja zraci sa svetlošcu svugde gde ima Makedonaca. Dobro je što je imamo. I neka nam bude vecna Makedonija!“ Sa prigodnim govorima mnogobrojni gosti pozdravili su i cestitali praznik, predsednik podružnice iz Jabuke Vence Jovanovski i predsednik udruženja u Pancevu Stojan Pandilovski. Proslava je trajala do kasno u noc kao što se i dešava kada se sretnu prijatelji. Pevalo se i igralo, a gosti su mogli da se pocaste sa mnogobrojnim makedonskim specijalitetima koje su spremile vredne domacice iz Jabuke. Pogled je mamila i prekrasna torta sa makedonskom zastavom.
|
|
|
U Beogradu je svecano proslavljen osmi septembar dan nezavisnosti Makedonije. Proslavu je organizovao ambasador Republike Makedonije u Beogradu Viktor Dimovski u kristalnoj dvorani hotela Hajat. Na prijemu su bili prisutni clanovi Nacionalnog Saveta Makedonske zajednice u Srbiji, predstavnici srpsko-makedonskog društva prijatelja „Šar planina“, pretstavnici diplomatskog kora i istaknute licnosti iz politickog i kulturnog života Srbije i mnogobrojni prijatelji i gosti. Nacionalni Savet Makedonaca uputio je cestitke predsedniku Republike Makedonije Branku Crvenkovskom, premijeru Nikoli Grujovskom i predsedniku skupštine Ljubiši Georgijevskom sa željama da Makedonija uspešno završi cetvrti Ilinden, da postane punopravna clanica Evroatlantskih integracija. Na proslavi izmedu drugog gosti su imali mogucnost da probaju makedonska vina i sireve.
|
U ovom prekrasnom mestu gde ljudi žive kao jedan, 2. avgusta ispred MZ je organizovana proslava Ilindena. Centar Kacareva je bio ispunjen muzikom uz koju je pevao sakupljeni narod.Vilo se šarenoliko kolo od svih generacija i veliko kao nikad do sada u Kacarevu. Osim dobrog raspoloženja koje su ljudi doneli sa sobom, veselje su dovela do kulminacije tri vida muzike za koju su bili zaduženi organizatori podružnice Kacarevo. Narodna muzika se slušala do kasno u noc,u jednom delu programa se slušala i klasicna muzika. Imalo je za svakog po nešto, svi su se vratili kuci razneženih duša. U njima su se mešali zvuci gajde, frule, tambure, sintisajzera, a bubanj je zauzimao posebno mesto. Ovaj dan ce se dugo pamtiti, posebno ce ga pamtiti ljudi koji su daleko od rodnog kraja. Posecenost je bila ogromna ne samo od ljudi koji žive ovde, nego od gostiju koji su došli da sa svojim prisustvom uvelicaju ovaj znacajan dan za makedonski narod. Prireden je i koktel.
|
|
|
Ove godine veliki makedonski nacionalni praznik Ilinden se proslavljao na dva nivoa. Udruženja, mesne zajednice i društva su organizovali proslavu u mesnim zajednicama i gradovima sa prigodnim programom i pozdravnim govorom 2. avgusta. Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine je organizovao centralnu proslavu za sve Makedonce iz R. Srbije u prekrasnom Palicu koji se nalazi na samom severu Vojvodine, 7 kilometara udaljen od Subotice. Proslava se održala 1. avgusta kad je bio organizovan dolazak autobusima iz svih krajeva Srbije, a domacin je bilo Udruženje gradana sevrnog okruga sa podrškom Opštine Subotica. Još od ranih jutarnjih časova su se orile makedonske pesme iz svih krajeva Makedonije da se potvrdi ono što nikad ne može da se zaboravi. Sve je išlo po planu. Već su u 12 časova svi bili u Paliću sa jednim posebnim raspoloženjem koje je bilo uvećano sa slikama koje smo poneli sa izložbe otvorene u Subotici na temu ILINDEN. Vreme do pocetka sportskih takmicenja smo iskoristili za razgledanje okoline koja je još na samom pocetku zaokupirala našu pažnju. Mnogi od nas su prvi put bili ovde. Organizovana su sportska takmicenja u malom fudbalu,pikadu i kao i na svim ovakvim dogadajima nije izostala sportska disciplina natezanje užeta,koja sve više privlaci takmicare. Bacanje kamena preko ramena je isto tako interesantna disciplina u kojoj su mnogi uzeli ucešce. Iako se sve odvijalo u prilicno teškim uslovima,velikim vrucinama,sve se završilo kako treba i kao što je bilo predvideno pod budnim okom organizatora sportskih aktivnosti . Za prvo mesto od svih sportskih disciplina predvideni su pehari keji ce se poneti u vitrinu za uspomenu na ovaj dan. Dok su se odvijala sportska takmicenja u njihovoj neposrednoj blizini se vilo kolo i slušale su se makedonske pesme. Zacrvenjena lica od vrucine i uzbudenja su krasila plažu jezera. Muzicari bez kojih ne može da se zamisli takva proslava i instrumenti koji je obogacuju posebno gajde i bubanj su zaslužni za raspoloženje razigranog naroda. Sve to je bilo prekinuto kretanjem ka velikom parku Palića gde je smešteno specifično zdanje ovih prostora, Letnja pozornica, gde se odvijao treći i završni deo proslave. Posle sviranja srpske i makedonske himne izveden je bogat kulturno-umetnički program. Kulturno-umetnička društva iz Kumanova, Jabuke i Palića su zabavljala mnogobrojne goste i važne ličnosti Na kraju programa su bili svečano dodeljeni pehari za osvojena prva mesta u svim disciplinama. |
strana -1- -2- |
|
