7. maja svečano je bilo obeleženo ponovo puštanje u rad Ohridske česme u Pančevu. U večernjim časovima su pored česme svoje stihove čitali poznati pesnici i pesnikinje koji žive u R. Srbiji: Dušica Ilin, Viktor Šećerovski, Živko Janevski-Šarski, Zvezda Pejović, Milan Milošević, i dr., a pevačka grupa makedonskog nacionalnog ansambla „Toše Proeski“ je uveličala ovaj događaj.

Sagradjena je pre 20 godina kao uspomena na dugogodišnju saradnju između pančevačkog i ohridskog vodovoda u naselju Misa u Pančevu. Bila je ukras grada u vreme kada je bila izgrađena, svedoči njen idejni tvorac, Rade Arsenijević.

Zadovoljstvo nisu krili ni žitelji ovog naselja.

Piše: Lazareska Liljana

4. maja 2008. godine obeležena je 105. godišnjica pogibije velikog nacionalnog revolucionara Goce Delčeva.

Kod spomenika Goce Delčeva u selu Jabuka vence su položili ambasador R. Makedonije u R. Srbiji Aleksandar Vasilevski, predsednik udruženja „Vardar“ Stojan Pandilovski, predsednik Nacionalnog saveta makedonske zajednice u R. Srbiji Jovan Radeski, delegacija udruženja u Zrenjaninu predvođena Kamkom Latinćić. Posebno poštovanje su mu iskazali Makedonci iz podružnica u Plandištu, Kačarevu, Pančevu i Jabuci koja je ujednom bila i domaćin. Poštovanje su mu iskazali i gradonačelnik Pančeva Srđan Miković i predsednik saveta MZ u Jabici Goran Mitevski.

O ličnosti i delu Goce Delčeva, čije ime sa ponosom i decenijama nosi OŠ u Jabuci, govorio je Stojan Pandilovski, koji je između ostalog istakao:
-Mi ne želimo i nemamo pravo da budemo ravnodušni. Zato verujem da će i naša mala makedonska zajednica nastaviti da svedoči o sebi i istini o Makedoniji tako što će čuvati svoj identitet, afirmisati nacionalne posebnosti, kulturu, istoriju i negovati svoj maternji jezik. Samo tako ćemo opstati kao narod sa svojim imenom i identitetom i imati budućnost koju je za svoj narod želeo i borio se Goce.

Goce je zamišljao svet kao polje kulturne saradnje. Isto tako ga zamišljaju i Makedonci koji žive na ovim prostorima.

Piše: Lazareska Liljana

Na ovogodišnjoj smotri muzičkog i folklornog stvaralaštva u Pančevu, pevačka grupa u sastavu makedonskog nacionalnog ansambla „Toše Proeski“ iz Kačareva predstavila se pred pančevačkom publikom. Nastupili su u revijalnom delu sa tri pesme: „Pomniš li libe Todoro“, „Prošetal Dimčo rašetal“ i „Rešil čičo da se ženi“.

Pevačka grupa se ove godine uspešno predstavila i na multietničkoj manifestaciji „Dani tolerancije“ koja se svake godine održava u Kikindi. Nastupili su drugog dana sa pesmama: „Nasred selo tapan čuka“, „Zajko kukurajko“, „Začukale tapanite“, „Ajde Kato, ajde zlato“ i dr. Zadovoljni su pažnjom koja su im posvetili domaćini, publika i novinari.

Uspešno su se predstavili pred pančevačkom publikom na humanitarnom koncertu održanom u Gerentološkom centru za stara lica gde su oduševili publiku.

Učestvovali su i na otvaranju izložbe u galeriji „Progres“ u Beogradu. Ova izložba je otvorena pod pokroviteljstvom srpsko-makedonskog društva „Šar planina“ iz Beograda. Svoje slike su izložili: Jordan Gelevski, Kire Stankovski, Stojan Pačov i Božidar Kovačević.

Prevela: Biljana Lazareska

Na najstarijoj turističkoj manifestaciji u Vojvodini, „Slaninijadi“ koje se tradicionalno po 21. put održala od 14. do 17. februara u Kačarevu, predstavilo se 35 industrijskih i privatnih proizvođača mesa i mesnih proizvoda.Osim južnobanatskih specijaliteta oko 100 000 posetilaca je imalo mogućnost da degustira i proizvode učesnika iz zemalja u regionu, kao i iz Brazila, Francuske, Kine. Naši sunarodnici su veoma brzo i lako prihvatili gastronomske specijalitete sa ovog prostora. Redovni učesnici su na „Slaninijadi“ od samog njenog početka a neki od njih su već dobili i nagrade.

Ove godine su se prvi put u okviru „Slaninijade“ predstavili Makedonci iz podružnice u Kačarevu sa svojim jedinstvenim etno štandom koji je podržao Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine. Organizovana je promocija makedonske zajednice sa starim jelima i eksponatima. Štand je bio veoma zanimljiv za posetioce budući da je bio jedinstven na ovoj manifestaciji. Mnogi su došli da probaju prebranac, strumičku „Mastiku“, leblebiju, pogaču. Makedonsku muziku je predstavio gajdaš Atanas Krsteski, a posetioci su imali mogućnost i da kupe suvenire.

Prevela: Biljana Lazareska

13.-og januara su Makedonci iz Kačareva zajedno sa svojim komšijama i prijateljima proslavili još jedan praznik. Proslavili su Pravoslavnu Novu godinu u najboljem raspoloženju sa željama za sve najlepše svim građanima. Na proslavi koja je bila organizovana u Domu omladine je vladala uobičajena atmosfera prilagođena ovakvim proslavama. Muzika i hrana su raznovrsne, da bi se zadovoljili ukusi svih prisutnih. Posećenost je na zavidnom nivou. Majstori su na narodnim instrumentima do kasno u noć zabavljali goste i ispunjavali muzičke želje koje su od proslave do proslave postajale sve brojnije. Važno je to što i jedni i drugi uživaju. Praznovanje i obeležavanje praznika u Kačarevu već prelazi u naviku i Makedonci se tamo okupljaju i organizuju kao po dogovoru. Ta druženja im ulepšavaju život, imaju mogućnosti da pričaju na maternjem jeziku i da pomažu jedni drugima koliko mogu. Još bolje bi bilo kada bi došli mladi da vide kako to izgleda i da učestvuju u tim aktivnostima. Ujednom neka ovo predstavlja poziv mladim generacijama. Dođite i pogledajte vaše roditelje kako su srećni i na trenutak zaboravljaju na probleme.

Probajte i vi!

Piše: Lazareska Liljana